EKONOMIJA RUSIJE

Devedesetih godina 20. veka ekonomija države doživela je duboku recesiju propraćenu porastom inflacije i spoljnog duga, smanjenjem investicija i prihoda, barterizacijom ekonomije, krizom neplaćanja, kao i mnogim drugim negativnim pojavama. Tokom decenije je sproveden niz ekonomskih reformi, uključujući masovnu privatizaciju, liberalizaciju cena i spoljne trgovine. Jedan od rezultata reformi bila je tranzicija ekonomije iz planske u tržišnu.

U avgustu 1998. god. je proglašen defolt osnovnih vrsta ruskih državnih obaveza, a odbijanje podržavanja rublje je dovelo do kolapsa makroekonomske politike. Privreda je dobila težak udarac, došlo je do naglog pada proizvodnje i prihoda, skoka inflacije.

Teška kratka recesija se uskoro promenila za veliki ekonomski rast. Na tranziciju je uticala i promena ekonomske politike koja se dogodila nakon defolta. Odlučeno je da se ne finansira budžetski deficit pomoću velikih kredita, jer ova mera nije efikasno sredstvo u borbi protiv inflacije, s jedne strane, a podriva stabilnost ekonomije, s druge strane. Posledice toga su bili pad profitabilnosti ulaganja u hartije od vrednosti i na taj način povećanje atraktivnosti ulaganja u realni sektor privrede, što je uticalo na nastavak rasta cena. Efikasna mera koju je ruska vlada preduzela protiv krize prvih dana nakon defolta je obuzdavanje rasta cena proizvoda prirodnih monopola (elektroenergetika, železnice, itd.).

Svetska ekonomska kriza 2008. god. nije poštedela Rusiju. Prema podacima Svetske banke, ruska kriza je počela kao „kriza privatnog sektora izazvana prezaduživanjem, što je izazvalo trostruki šok: u spoljnoj trgovini, odlivu kapitala i pooštravanju spoljnih zaduživanja.“ Dogodili se kolaps na berzi Rusije, devalvacija rublja, pad industrije, GDP, kao i povećanje nezaposlenosti. U martu 2010. god. u izveštaju Svetske banke saopšteno je da je gubitak ruske privrede bio manji nego što se očekivalo na početku krize. Prema podacima Svetske banke, do manjih gubitaka je došlo delimično zbog oštrih mera protiv krize koje je preduzela vlada.

Kao jedan od najvećih proizvođača nafte i gasa u svetu, Rusija dobija značajne prihode zahvaljujući korišćenju sopstvenih resursa. Vađenje nafte i prirodnog gasa čini 7% ruskog GDP-a (2011). 44% izvoza robe čine nafta i prirodni gas (2012). Brojni novinari, političari i ekonomisti govore o jakoj „sirovinskoj“ zavisnosti ruske ekonomije. Drugi značajni sektori privrede su automobilska i vazdušno-kosmička industrija, mašinogradnja, metalurgija, energetika, poljoprivreda, građevinarstvo, saobraćaj.